Srbija i NATO su partneri i to gde se danas nalazimo nam uliva optimizam, izjavio je za Tanjug viši zvaničnik NATO-a za Rusiju i Zapadni Balkan Robert Pščel.

„To je partnerstvo u kojem prilike nisu ni blizu toga da budu iscrpljene. Ja sam veoma optimistican – i ne samo ja, već i lideri NATO-a, a rekao bih i saveznici. Mislim da je najnoviji sastanak predsednika (Aleksandra) Vučića i NATO to potvrdio“, istakao je zvaničnik NATO-a.

Kako kaže, krećemo se napred i imamo politički dijalog, ali i razumevanja oko mnogo zajedničkih pitanja.

„Mislim da svake godine zajedno činimo sve više. Možete da se kladite da ćete videti jos takvih stvari“, rekao je Pščel.

On je istakao da NATO poštuje činjenicu da je Srbija zaintresovana za ulazak u EU, jer to, kako kaže, zvuči kao smislen cilj.

Odgovarajući na pitanje kako saradnja sa NATO-om može pomoći Srbiji na njenom evropskom putu, budući da te dve organizacije, kako je istaknuto na Petoj beogradskoj NATO nedelji, dele isti sisem vrednosti, Pščel kaže da će projekti koje naša zemlja sprovodi sa NATO-om u najmanju ruku pomoći da se unaprede standardi koji su bitni sa stanovišta EU.

„To ne menja činjenicu da je EU vaš partner u tom poduhvatu“, rekao je Pščel.

Govoreći o bezbednosnim izazovima u regionu, Pščel je rekao da je neke lako definisati, jer su prisutni već neko vreme i predstavljaju zaoštavštinu prošlosti.

Primećuje da su se stvari promenile, ali, kako kaže, i dalje ostaju tenzije i određeno nepoverenje ljudi zbog nerešenih pitanja.

„To su, naravno, potencijalna pitanja koja bi mogla da se pretvore u neke vrste bezbednosnih izazova, zato i dalje ovde imamo prisustvo KFOR-a i ostale vidove uključenosti i angažmana“, rekao je on.

Postoje, kaže i drugi problemi, kao što su sajber napadi, koji ne poznaju granice, ilegalna migracija, kao i kriminal, ali i radikalizacija koja može dovesti do potencijalnih terorističkih akata.

Svaka zemlja ima svoj korpus izazova, ali i region ima svoje određene specifičnosti, a ipak je i deo nečeg većeg, dodaje on.

Na pitanje da li je ruski uticaj bezbednosna pretnja, Pščel ukazuje da tu postoje dve dimenzije, navodeći da svaka zemlja ima puno, neupitno pravo da sprovodi svoju politiku i odnose, te da je NATO naklonjen tome da ima najbolje odnose sa svima…

Rusiju je NATO smatrao partnerom, rekao je Pščel i ukazao na zajedničke projekte do 2014. godine poput borbe protiv terorista, saradnje u Avganistanu…

„Bili smo veoma zadovoljni time, ali je onda Rusija izabrala veoma negativan put jer su njeni postupci u Ukrajini, pripajanje Krima, itd. doveli do ove krize. Ne radi se samo o NATO, nego o EU i glasanju u UN. Rusiju je, mislim, podržalo osam ili devet zemalja u GS UN kada je došlo do diskusije o statusu Krima… To definiše naš odnos sa Rusijom, i to nije nas izbor“, rekao je on.

Kako kaže, pitanje onog sto se često opisuje kao „maligni uticaj“ je takođe ozbiljan problem.

Prema njegovim rečima, svaka zemlja ima pravo da predstavi svoju tacku gledišta, sledi svoje interese, promoviše svoje ekonomske interese i bori se za to snagom argumenata, ali druga je stvar kada neka zemlja troši ogromna javna sredstva na kampanje dezinformisanja, jer se upravo o tome radi.

„Svaki novi dan donosi nove priče o vestima koje nisu vesti“, ocenio je Pščel.

Zvaničnik NATO kaže da ta organizacija nije opsednuta Rusijom, ali da mora da reaguje na „ponasanje Rusije“.

„To znači da ni vaš region nije imun na to. Kako se pozabaviti time? Mi kao NATO bavimo se time na svoj način, EU se bavi time putem sankcija, a zemlje koje nisu njene članice imaju svoje politike, ali to ne menja stvarnost koju sam opisao“, rekao je Pšcel.

Povodom izjave Hojta Brajana Jia da se ne može sedeti na dve stolice i na sve češće komentare u javnosti da će Srbija biti prinuđena da bira između Rusije i EU, Pščel posebno naglašava da se NATO ne bavi „prisiljavanjem“ bilo koga.

„To je važna cinjenica i to želim da naglasim. Svaka zemlja mora da analizira sopstveni interes i način služenja tim interesima u smislu toga kako je njena politika strukturirana. Na nama nije čak ni da to komentarisemo“, rekao je Pščel.

Nas se tiču samo dve stvari – jedna je da bismo voleli da vidimo bilo kakvu diskusiju jer se to, iskreno, tiče i nas, dodao je on.

„Kada čitate srpske medije, to se vidi. Kakva god da su gledišta izneta u diskusiji, trebalo bi da budu zasnovana na činjenicama, to je prva stvar. To je ionako takođe dobra stvar za vaše građane radi formulisanja i izbora najboljeg pristupa zasnovanog na cinjenicama, da, kao što se kaze, napravite svoj proračun“, rekao je Pščel.

Druga stvar je dodaje, da sve treba da bude zasnovano na međunarodnom pravu i u skladu sa njim, kao i sa preuzetim obavezama koje zemlja ima – „mi ne idemo dalje od toga“.

„Mi ne želimo i nećemo da vam govorimo šta da radite osim ako je nešto protivno međunarodnom pravu. Radi se o vašem izboru, nadamo se da će ta debata biti otvorena i potrebno nam je više događaja kao sto je Beogradska NATO nedelja ili Beogradski bezbednosni forum“, istakao je Pščel.

Odgovarajući na pitanje o srpsko-ruskom humanitarnom centru, te da li veruje da će dobiti diplomatski status i da li bi zbog toga nastao problem u srpsko-američkim odnosima, Pščel kaže da ne može da odgovori na to pitanje jer nije predstavnik ni srpske, ni američke vlade.

Odluka je na vama“, poručio je Pščel i dodao da može govoriti o zajedničkom planovima sa Srbijom kada je reč o humanitarnoj saradnji, vanrednim situacijama, kao što su poplave i požari, jer NATO o tome, ne samo da ima izrazit stav već se time i bavi.

On je podsetio da se Srbija saglasila da sledeće godine bude domaćin regionalne vežbe radi unapređenja sposobnosti vatrogasaca i ostalih specijalizovanih službi.

„Mislim da je Srbija, kao i mi, već imala koristi od aktivnosti u Bosni ove i Crnoj Gori prošle godine, i to je ono što mi nudimo. Ali što se tiče odluka koje donosite, one su na ljudima zaduženim za odlučivanje u vašoj zemlji“, naveo je Pščel.

Upitan da li region može da bude dovoljno stabilan ako sve zemlje koje ga čine nisu članice NATO-a, Pščel podseća da u Evropi postoje različita rešenja i da se ne radi o tome da svako mora da bude deo iste organizacije.

„NATO je politička i vojna alijansa, ali evropski projekat je sveobuhvatniji. Bilo da je reč o zemljama koje su ušle u EU, ili su zainteresovane da uđu, ili naporno rade na tome, mislim da sve kažu da je to vredno truda, i mislim da vredi poslušati njihovo misljenje“, rekao je on.

Pščel je poručio da NATO kao organizacija, kao i pojedinačne zemlje saveznice svesrdno podržavaju regionalne projekte saradnje i dobrosusedstva.