AKO SE ono što nije rešeno, zato što je teško rešivo, ostavi za kasnije, pa se odmah, makar samo u javnosti, a ne i u direktnim razgovorima, debatuje o završnoj ili čak postzavršnoj temi, onda se, i pregovarači, i gradđani s obe strane, osećaju zadovoljno – kao da će sve biti uspešno okončano!

Lakše je, tada, da se kasnije, sa pozicija uspeha, vratite onom nerešenom delu dijaloga, okončati ga i s dobrom merom tolerancije – sve završiti uspešno i kompletno.

Baš tako su – možda ne namerno, već spontano – peegovarački vrhovi Srba i kosmetskih Albanaca uradili ovih dana i nedelja – razgovore su prekinuli letnjom pauzom i zakazali nastavak u septembru, na istom mestu, u Briselu.

Između Vučića i i Tačija, posreduje EU-diplomatica, Mogerini, a sa obe strane upadaju i pomažu, ali se i posebno sastaju, političari nižeg statusa, što sve umnožava vrednosti ukupnih razgovora o rešavanju problema Kosova i Metohije.

Dok traje pauza oficijelnih razgovora, ali i pre pauze, između dijaloga, čuju se razne “dopune”, ali i nedodirnute teme, na žalost i siledžijski postupci sa privatne, a još više sa oficijelne albanske strane.

Umnožavaju se, tako, šiptarske otimačine srpskih imanja i kuća, napadi na ljude, često i na grupe ljudi, a u udarima na Srbe ponekad učestvuju i policijske jedinice… Uz ove i slične metode i udare, od kojih su neki i fatalni – kakvo je ubistvo Olivera Ivanovića – organizuju se i napadi na javna dobra, kakva su “Trepča”, “Gazivode” i druga…

Zabeleženi su i primeri političkog nasilja, najčešće političkog i taktičkog, verbalnog i pisanog, u svim njihovim medijima i na raznim tribinama.. Posebno su na našu javnost delovala dva uznemirujuća primera – ambicija, ili albanska odluka da se između Albanije i Kosmeta ukinu grance, i drugi, da se, u budućoj deobi Kosova, Albancima dodeli – srpska Preševska dolina!

Oba primera se, uostalom, lako čitaju – oba su deo otimačkog hegemonskog projekta Prizrenske lige, koji predviđa pripajanje Albaniji delova centralne i jugoistočne Srbije.

Ma koliko nerealni i neostvarivi u ovim vremenima, ovakvi i slični projekti Albanaca pretenduju da postignu nešto što, u skorim razgovorima sa Srbima, mogu da budu oslonac za uspehe u drugim temama – odlaganje tih strateških projekata, može stvoriti prosror za realizaciju aktuelnih, o kojima će se voditi teški dijalog kad počne deoba i razgraničenje.

Za ciljeve Prizenske lige nikad nije kasno, naravno ne u beskonačnost, ali su izgledi za uspeh bolji kad Albanija ojača, naravno uz pomoć zapadnih zaštitnika, najizrazitije Amerike, koja je najavila da će baš u Albaniji uskoro graditi – vazduhoplovnu bazu!

Razgovori Beograda i Prištine nastavljaju se u septembru i po nečemu će biti – početni. Očekuje se, naime, da počne završna faza koja bi mogla da dovede do dogovora o Kosmetu.

U Beogradu se, zato, koristi svaka prilika da se ojača srpska pozicija, ali nikako ni nalik na prištinske metode. Srpska vlast, svi koji se Kosmetom bave na bilo koji način, ističu glavni oslonac u realnoj činjenici da je vekovni deo srpske teritorije, što je istina koja je ušla u pesme i parole.

Istorijske poruke poodavno su dobile apsolutnu aktuelnost i istinitost, utoliko niko normalan i ne pokušava da to ospori.

Novi oslonci se traže i u aktuelnim zbivanjima, koja se sve češće ponavljaju.

Uz stalno isticanje izuzetne vrednosti podrške Srbiji Rusije i Kine, stalnih članica Saveta bezbednosti UN, traže se i nalaze i druge pomoći. Više puta je, na primer, srpski šef diplomatije, Ivica Dačić, ponovio svoje saznanje važne činjenice, posebno korisne u razgovorima s Prištinom o Kosovu i Metohiji. On, naime, tvrdi da Amerka menja svoj poznati stav o Kosmetu – sada se, navodno, Amerika slaže sa dogovorom koji postignu – pregovarači Beogada i Prištine.

Ako je tako – a zašto se ne bi verovalo Dačiću – Beograd dobija značajan oslonac i u briselskom dijalogu i u ukupnim naporima da se reši kosmetska kriza. Dovoljno je samo podsetiti se da je baš Amerika blokirala sve srpske ambicije da se povrati južna pokrajina i tvrdila da je nezavisno Kosovo završena priča…

Ne samo američki novi stav, već i svi događaji koji dotaknu Srbiju i njenu politiku, može da koristi stabilizaciji srpskih ambicija u svemu, posebno u naporu da reši problem Kosova i Metohije.

Iz mnoštva događaja, izdvaja se jedan, po svemu poseban – u “Novostima“  je objavljen sažeti projekt o stvaranju E-6, unije šest zemalja centralne Evrope.

Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Srbija i Rumunija činile bi tu grupaciju, koja bi mogla da napravi mnogo korisnih poslova.

Ako bude tako, a zašto ne bi, Srbiji bi u mnogo čemu bilo korisno, pa i u nastojanju da se izbori za kosmetske ciljeve.

Vetar koji se brzo menja, evo, dotiče i centralnu Evropu. Uzdravlje, ako bude – kako može da bude! Napred ili nazad.

 

fakti.rs