Srbija je odbila Amerikance za rešavanje Kosova na njihov način, a Rusi će sve više biti uključeni što se stvari više zatežu, pa je vrlo važan srpski argument bio razgovor Vučića sa Putinom, iako još ne znamo da li se taj razgovor dogodio ili ne.

Pre nego što počnemo govoriti o mogućim političkim scenarijima koji će uslediti posle haosa u Kosovskoj Mitrovici i privođenja direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića, prema mišljenju komentatora Željka Cvijanovića, treba navesti šta bi mogao da bude osnovni uzrok za stvaranje ovakve situacije.

Izaći iz ćorsokaka

Gledano iz pozicije Sjedinjenih Država, pa samim tim i iz pozicije kosovskih Albanaca, pregovarački proces je zapao u potpuni ćorsokak u kome se, sugeriše Cvijanović, našao i proces konačnog dovođenja Kosova u status nezavisne države, odnosno njegovog ulaska u UN.

– Amerikanci ne mogu da pritiskaju Srbe na način na koji su to radili devedesetih godina, pa čak ni ovih nultih godina posle toga. Svet više nije onakav da bi mogao da podnese više takvu vrstu pritiska. S druge strane, prejak politički pritisak na Srbe će ih gurnuti u okrilje Rusije, u okrilje Kine, u okrilje novog sveta koji se rađa, tako da je bilo neophodno da se izvede neka akcija na terenu koja bi dovela do manje ili više uslovne promene situacije na terenu, rezonuje Cvijanović.

Samim tim, navodi Cvijanović, prvi scenario koji je moguć jeste zapravo i cilj te operacije jer ne postoji srpski lider koji ne oseća kompletan užas pri pomisli da je moguća nekakva nova „Oluja“ na Kosovu i Metohiji, odnosno napad na civilno stanovništvo i njegov egzodus u centralnu Srbiju.

– Ne postoji vlada koja bi to mogla da preživi, i nisam siguran da bi čak i sama država mogla da preživi tako nešto. Ona bi se potpuno urušila od toga. Dakle, cilj je da se pod pretnjom kosovske ’Oluje‘ Vučić slomi i da pristane na predlog Sjedinjenih Država, tvrdi Cvijanović.

Revidiranje strategije

Ako imamo taj cilj u vidu, otpor Srbije je bio dobar, konstatuje komentator i navodi da su pomenute i Rusija, i mogućnost izlaska iz pregovora, a da ništa nije dovedeno do kraja.

– Na kraju krajeva, može da bude dobro čak i to što nisu saopštene mere koje je doneo Savet za nacionalnu bezbednost, jer svaka država u ovakvoj situaciji ima pravo da svoje mere drži u tajnosti i da vidi sama šta će, ukazuje Cvijanović.

Druga politička mogućnost koju navodi bila bi ozbiljno pretresanje srpske strategije u hodu, gde cilj ulaska Srbije u EU više neće biti nadređen cilju očuvanja Kosova, kao što je bilo dosad i što to je zapravo bilo ono što je vezivalo ruke svim vladama u poslednjih desetak godina.

– Taj potez bi oslobodio mnoge energije unutar srpske politike. Istina, on bi u zapadnom svetu otvorio i mnoge otpore, i u tom slučaju bi verovatno došlo do pokušaja rušenja srpske vlade preko nekakvih unutrašnjih sukoba i nekih modaliteta obojenih revolucija, jer one u onom klasičnom smislu više nisu moguće, ističe Cvijanović.

Nastavak obostranog mrcvarenja

Suočavanje svih strana, a pre svega američke, sa time da akcija u Kosovskoj Mitrovici nije bila naročito uspešna i da nije naročito impresionirala aktere u sukobu, treća je mogućnost političkog rešenja situacije prema stanovištu Željka Cvijanovića, i u tom slučaju bi se pregovori u nekom formatu nastavili, a incidenti gurnuli pod tepih.

Tada bi pregovori, dodaje on, bili neka vrsta obostranog mrcvarenja i zapravo držanja sukoba između otvorenog i zamrznutog.

– Šta god bilo, mislim da tu postoji jedna jedina konstanta i da koji god scenario da pobedi, pitanje Kosova neće biti rešeno ni naredne, a ni u narednih pet godina. Iako se može, na neki način, zaključiti da je njegovo rešavanje polako počelo, tu je mnogo više faktora od jučerašnjeg incidenta i od samih pregovora i pritisaka. Faktori su, naime, globalni, i tek ćemo da vidimo kako će ta stvar da se završava, naglašava Cvijanović.

Na pitanje da li, posle događanja u Kosovskoj Mitrovici, postoji neka mogućnost uključivanja dve velike supersile — Rusije i Amerike, Cvijanović napominje da je Amerika bez sumnje uključena, jer Albanci ne rade ništa što im ne kaže Vašington.

Odbijanje Mičela i „Halo“ Putinu

– Međutim, njihovo direktno, neposredno uključivanje zavisiće od toga koliko procene da mogu da budu uspešni. Ne sme Amerika sebi da dozvoli da bude direktno uključena u sukob, odnosno u pregovore, a da joj Srbi kažu ’ne‘, rezonuje Cvijanović.

Vredno je konstatovati nešto što se vrlo retko pominje u srpskoj analitici, podseća Cvijanović, a to je da je pomoćnik američkog državnog sekretara Ves Mičel iz Beograda ipak otišao sa Vučićevim „ne“.

– Nismo pristali na uslove koje su nam dali, i sad smo u statusu da smo odbili Amerikance za rešavanje Kosova na njihov način. Što se Rusa tiče, čini mi se da što se stvari više zatežu, oni će sve više biti uključeni. Videli ste juče da je vrlo važan srpski argument bio razgovor Vučića sa Putinom, iako još ne znamo da li se taj razgovor dogodio ili nije. No, sam pomen tog razgovora, a očigledno da je izvor tog pomena srpska strana, značio je veoma mnogo, posebno ističe Cvijanović.

Rusi će u svakom slučaju biti uključeni kao neka vrsta srpskog zaštitnika jer, kako se tom komentatoru čini, srpska politika pod pritiskom sve manje balansira, a sve je bliža da uzme otvoreniju rusku zaštitu.

Što se tiče najradikalnijeg scenarija, prema kome bi Albanci pokušali da zauzmu Sever Kosova, a Srbija na to i silom odgovorila, Cvijanović napominje da su bitna dva momenta. Jedan prema kome bi Albanci krenuli u zauzimanja Severa, a drugi je njihovo plašenje time, pri čemu je drugi realan i odvija se sve vreme.

– Njihov upad na Sever je manje verovatan, i on bi regionalnu krizu učinio akutnom, a to u ovom trenutku nije dobro ni Rusima ni Amerikancima. Prosto, vremena su se promenila i ono što su Albanci mogli da urade pre deset godina, a tada bi im ovako nešto bilo vrlo jednostavno, danas više ne mogu. Sa druge strane, pre deset godina smo bili sigurni da srpska vojska neće ući na Kosovo da brani narod, a danas to više nismo sigurni, jasan je Cvijanović.

(rs.sputniknews.com)