Evropska komisija objavila je plan zaštitnih mera od mogućih američkih sankcija povodom Irana.

Još konkretnije, pristupila je vraćanju na snagu zakona iz 1996-te koji omogućava blokiranje sankija koje bi SAD mogle uvesti kompanijama iz EU.

Takav paket `blokirajućih mera` EU je koristila samo novembru `96 kada je Vašington uveo eksteritorijalne sankcije prvo protiv Kube, pa protiv Irana i Libije.

„Blokirajuće mere“ zabranjuju evropskim kompanijama da poštuju američke sankcije, omogućavaju traženje naknade za pretrpljene gubitke zbog sankcija i isključuju primenu na teritoriji EU rešenja bilo kojih stranih sudova zasnovanih na (američkim) sankcijama.

„Blokirajuće mere“ treba da stupe na snagu najkasnije do 6. avgusta kada će stupiti na snagu prava partija sankcija SAD.

Evropska komisija je raščistila i put da Evropska investiciona banka donosi odluke o finansiranju poslovnih aktivnosti prema Iranu u okvirima „budžetskih garancija EU“.

EK je takođe inicirala razradu „bankarskih mehanizama koji će omogućiti Iranu prihode od nafte“.

Ovo će zaštititi evropske kompanije koje budu uključene u iranske transakcije sa naftom.

Brisel je, inače, već dostavio Svetskoj trgovinskoj organizaciji spisak proizvoda iz Sjedinjenih Država na koje mogu biti uvedene dodatne carine koje će biti protivteža američkim carinama na čelik (25 odsto) i aluminijum (10 odsto).

Evropske kontracarine bile bi do 25 odsto i stupile bi na snagu od 20. juna.

Od 2012-ve bi za neke proizvode moge da idu i do 50 odsto.