Ubrzo nakon napada 11. septembra su se preživeli vratili u centar Menhetna. Vazduh nije izgledao dobro, nije mirisao dobro, i nije se osećao dobro, ali je savezna Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) rekla da je bezbedno.

Neki od onih koji su se vratili su bili deca. Oni su sada mladi ljudi, i raštrkani su na svim krajevima sveta, kao što ljudi to i rade u mladosti. Tragično, mnogi od njih su saznali da nisu pobegli od 9/11 nepovređeni.

Rak se pojavljuje u donjem Menhetnu i žrtve su bivši učenici i nastavnici. Lekari iz Programa zdravstvene zaštite STC-a su potvrdili da su te bolesti raka uzrokovane zbog izloženosti toksičnoj prašini iz kolapsa Svetskog trgovniskog centra izveštava “Thehill

Advokat Majkl Barač kaže: “Prvo smo počeli da shvatamo dugoročne zdravstvene efekte tog 11. septembra zbog mog klijenta, detektiva njujorške policije Džejmsa Zadroge. Detektiv Zadroga je sedeo u mojoj kancelariji, vezan za bocu kiseonika. Bio je toliko slab da je Tajler-En, njegova 4-godišnja ćerka, morala da zameni bocu kiseonika za njega“.

Znajući da je bio blizu smrti sa svoje 34 godine, on je zatražio da se posle njegove smrti obavi obdukcija, kako bi se utvrdilo da li je njegova plućna fibroza rezultat toga što je bio na mestu Svetskog trgovinskog centra.

Autopsija detektiva Zadroge je otkrila da su njegova pluća bila puna stakla i štetnih hemikalija. Prašina STC-a koju je udahnuo je sadržala azbest, benzen, mlazno gorivo i druge kancerogene materije. Smrt detektiva Zadroge je bila prva koja je zvanično povezana sa toksinima prisutnim u Svetskom trgovinskom centru.

Vatrogasci i policajci iz Njujorka koji su tog dana odgovorili i/ili su već radili na toj gomili ostataka, izgubili su u proseku 12 godina kapaciteta pluća. Oni nisu bili jedini koji su udisali taj vazduh. Stanovici, kancelarijski radnici, građevinski radnici koji su uklanjali ostatke, i učenici i nastavnici, svi su bili izložen istim otrovima.

Za više od dve desetine bivših učenika i nastavnika je Program za zdravstvenu zaštitu STC-a potvrdio da imaju rak koji je povezan sa 9/11. Oni su istupili i registrovali se kao deo federalnog 9/11 Zadroga Zakona o zdravlju i kompenzaciji.

Oni su bili upisani ili su predavali u Srednjoj školi “Stuyvesant”, Univerzitetu “Pace” ili jednoj od 12 drugih državnih škola u Njujorku južno do ulice Canal 2001. godine. Pored toga, desetine bivših nastojnika, administratora i drugog školskog osoblja su se takođe razboleli.

Sve što su pogrešili jeste što su verovali EPA-i i vratili se u školu.

28-godišnje žene ne bi trebalo da imaju rak dojke. 30-godišnji muškarci ne bi trebalo da imaju rak mokraćne bešike. Ipak, to je upravo ono što vidimo.

Tragično, samo u protekloj godini je 168 onih koji su bili na mestu nesreće imalo smrt koja je povezana sa izloženosti u STC-u. Više od 1.700 vatrogasaca FDNY-a je dobilo dijagnozu raka povezanog sa STC-om.

Ovo je možda samo vrh ledenog brega. Tu je bilo oko 400.000 učenika, nastavnika, stanovnika, kancelarijskih radnika, volontera i osoba koje su došle da pomognu na mestu nesreće tog 11. septembra, a tokom osam meseci nakon napada, vazduh je još bio prepun kancerogenih materijala.

Nažalost, samo 80.000 njih je regristrovano u Programu zdravstvene zaštite STC-a, koji pruža besplatne godišne medicinske preglede i zdravstvenu zaštitu onima kojima je podvrđena bolest povezana sa 9/11. Ako ovi pregledi otkriju rak ili druge bolesti, preživeli su kvalifikovani za kompenzaciju i dugotrajnu zdravstvenu zaštitu.

Uz sve ove dostupne resurse, zašto je registrovano tako malo ljudi? Zbog jedne stvari, mnogi koji tek treba da se razbole se sećaju samo lažnog proglašenja EPA-e da je vazduh bezbedan, i nisu svesni da su lekari njihove bolesti povezali sa izlaganjem tom vazduhu. Drugi nisu svesni da su u opasnosti.

Mnogi od ovih preživelih su napustili područje Njujorka, smeštajući se u delove zemlje koji imaju Programe zdravstvene zaštite STC-a, ali ne shvataju da imaju pravo da koriste ove vladine programe.

Webtribune.rs