A pred zatvaranje Haškog tribunala, poslednji izvještaj o njegovom radu pred Savetom bezbednosti. Dok iz Tribunala tvrde da je bilo ključno utvrditi individualnu odgovornost i da je misija ispunjena, ruski amabasador ocenjuje – Tribunal je diskreditovao ideju međunarodne pravde.

Da li smo mogli bolje? Verovatno. Da li smo mogli biti efikasniji? DA. Da li smo imali izbora? NE. Ovo je pred Savetom bezbednosti, istakao predsednik Tribunala Karmel Ađijus. Ipak, smatra da je misija ispunjena. Tvrdi da je stigla pravda za žrtve, ali ne kroz presude narodima i zemljama, već pojedincima. Podsjeća da se vrata tribunala zatvaraju, nakon prvostepene odluke generalu Ratku Mladiću i drugostepe hercegovačkoj šestorki – Prliću i drugima.

– U vezi sa slučajem „Prlić i drugi“, možemo se složiti da je ono što se desilo u sudnici veoma tragično. Tribunal pristupa najozbiljnije ovom incidentu koji se temeljno istražuje. Ipak, ne sme se dozvoliti da ove okolnosti zasjene posljednje sedmice rada Suda ili podriju presude Tribunala – rekao je Ađijus.

Presude u drugostepenim postupcima donosiće međunarodni rezidualni mehnizam za krivične sudove kojim predsedava Teodor Meron. Najavio je da se pretres po žalbi tima odbrane Radovana Karadžića očekuje sredinom sledeće godine, a presuda krajem 2019. U predmetu Vojislav Šešelj, žalbeni pretres zakazan je za 13. decembar, a presuda se očekuje u prvoj polovini sledeće godine.

Glavni tužilac Serž Bramerc uverava da je njegov zadatak i dalje privođenje pravdi onih koji su činili zločine. Priznaje, da u nekim slučajevima žrtve, ipak, nisu dočekale pravdu. To, dodaje, potvrđuju poslednje dve sedmice, koje su pokazale da zločini i dalje imaju otvorene rane.

– Uvek smo insistirali na principu individualne odgovornosti. Činjenica je da zločine nisu počinile nacije i narodi, već pojedinci. Pre svega, iz političkog i vojnog vrha – rekao je Bramerc.

Međutim, ruski ambasador upozorava na dvostruke aršine jer, kako kaže, niko nije osuđen za „varvarske“ zločine nad Srbima. Rusija ocenjuje da je Tribunal „potkopao napore“ da se u bivšoj Jugoslaviji „uspostavi mir postizanjem pravde“ time što su njegove presude izazivale nove sporove među državama i narodima u regionu.

– Tribunal nije djelovao kao nepristrasan i nezaisan organ. Pokazatelji govore da su apsolutna većina osuđenih Srbi. Više od 60 odsto. Osuđeni su na više od 1000 godina zatvorske kazne – rekao je on.

Ruski ambasador upozorava i da Tribunal nije optuženima pružao primerenu zdravstvenu njegu. Na selektivnu pravdu u radu haškog tribunala upozorila je i predstavnica Srbije – ministarka pravde Nela Kuburović.

– Od ukupnog broja osuđenih lica, 70 odsto su Srbi, 19 odsto Hrvati, šest odsto Bošnjaci i samo dva odsto Albanci. To pokazuje selektivnu pravdu Haškog tribunala, posebno u kontekstu mandata da bi trebalo da uspostavi istinu o konfliktu na prostoru bivše Jugoslavije – kaže ona.

Na individualnoj odgovornosti insistirala je hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, koju je Bramerc zabunom nazvao predsjednicom Srbije. Na sednici Savjeta bezbjednosti ponovila je ono što je u razgovoru sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Antoniom Guteresom – da je zabrinuta da se haška presuda šestorici Hrvata iz BiH „razvija u osudu Hrvatske“.

– Sud u Hagu je sudio pojedincima. Bilo kakva tumačenja ove presude van pravnog okvira i odsustvo eksplicitnih dokaza neophodnih za uspostavljanje kriminalne odgovornosti Hrvatske ili njenog rukovodstva bila bi pogrešna – rekla je ona.

A SAD su, svojim obraćanjem, još jednom pokazale kakav odnos imaju prema sudu u Hagu i onome što se u bivšoj Jugoslaviji dogodilo `90-ih. Pomenuli su presudu generalu Ratku Mladiću, koja, kažu, mora biti poštovana. Srbiju su pozvali da sarađuje sa rezidualnim mehanizmom u slučaju Vojislava Šešelja. Ni reči o potvrdi presude hercegovačkoj šestorki.