Optužnica za misteriozno ubistvo bivšeg ruskog špijuna u Britaniji je zauzela šire evropske dimenzije.

Predvidivo, ovaj incident je iskorišćen da se rasplamsaju anti ruske tvrdnje u britanskim medijima. No, pored toga, Evropska unija je vrlo brzo popustila pod pritiskom da pokaže “solidarnost“ sa Britanijom po pitanju navodnog ruskog napada na njenu solidarnost, izveštavaju ruski mediji.

Prijavljeno je da bivši britanski zvaničnici oplakuju nedostatak solidarnosti od država članica EU po pitanju navodnog ruskog prestupa na britanskom tlu. EU je tada odgovorila obaveznom izjavom o “solidarnosti“ sa Britanijom, uz prećutno prihvatanje ruskih malverzacija u igri.

Navodi o umešanosti ruske države u očigledno smrtonosno trovanje proteranog agenta Kremlja Sergeja Skripalja u Engleskoj prošle nedelje, izjednačeni su sa žalosnim zanemarivanjem zakonskog postupka.

U roku od nekoliko časova od incidenta – u kom su 66-godišnji Skripalj i njegova ćerka prevezeni na intenzivnu bolničku negu – britanski mediji su spekulisali da su ruski agenti sproveli pokušaj ubistva iz osvete.

Skripalj je proteran iz Rusije 2010. godine, nakon što je osuđen za izdaju kao dvostruki agent britanske strane obaveštajne službe MI6. Živeo je u južnom engleskom gradu Solsberi, gde je pronađen paralizovan u javnom parku zajedno sa svojom 33-godišnjom ćerkom.

Britanski službenici za borbu protiv terorizma su otkrili da je ovaj par bio žrtva napada otrovnim nervnim agensom, bez identifikacije korišćene hemikalije. Oni su tvrdili da je napadač, ili napadači, sigurno sponzorisani od strane države da sprovedu takvu smrtonosnu operaciju. Britanska policija još nije konkretno navela ni jednu posebnu agenciju za ovaj napad, ali kako je navedeno, britanski mediji su brzo skočili na nesmotrene spekulacije o umešanosti Rusije. Spekulacije su podstaknute od strane vladinih ministara kao što je ministar spoljnih poslova Boris Džonson.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova je odbacilo tvrdnje o umešanosti Moskve kao “neodgovorniju rusofobiju.“

Ideja da bi Rusija sprovela rizičnu operaciju uoči svojih predsedničkih izbora ovog meseca, da bi se osvetila bivšem špijunu koji je slobodno živeo u Engleskoj proteklih osam godina, osporava kredibilitet. Iskreno, to je apsurdno, s ozbirom na već pojačanu antirusku histeriju u zapadnim medijima da bi Kremlj uopšte i razmišljao o takvoj šemi.

Ipak, dokazi ukazuju na pokušaj ubistva Skripalja korišćenjem vojnog hemijskog oružja. Viši britanski toksikolog dr Alistar Hej je za radio Slobodna Evropa ove nedelje rekao da je hemijska supstanca koja je korišćena u ovom napadu najverovatnije jedan od organofosfatnih otrova, kao što su soman ili tabun, koji se odnose na sarin i VX. To su nervni agensi koji mogu ubiti izlaganjem ljudske kože jednoj kapljici.

Hej, koji je savetnik britanske vlade za agense hemijskog ratovanja, upozorio je da se ne brza sa optužbama protiv Rusije. “Po mom mišljenju, mnogo je rano, prerano da se, u ovoj fazi, uperi prst u bilo koga,“ rekao je ovaj stručnjak.

Sve što se ovaj međunarodno uvaženi toksikolog usudio da kaže jeste da je priroda napada imala “vojnu sposobnost,“ zbog ekstremne smrtnosti korišćenih supstanci.

Ako pretpostavimo da Rusija nije bila umešana – što je opravdana pretpostavka s obzirom na gore pomenuto obrazloženje – onda se postavlja pitanje: koja državna agencija je to mogla sprovesti? Sa kojim ciljem?

Posebno, ovde je fokus usmerene na agencije koje žele da sabotiraju evropske odnose sa Rusijom. Kao što je gore navedeno, jedna od posledica antiruskih optužbi oko incidenta trovanja je bila brz pritisak na EU da pokaže čvrst odgovor ka Moskvi.

“Evropska unija ponovo neće pomoći Velikoj Britaniji u njenoj borbi protiv Rusije, nakon što je bivši britanski špijun navodno otrovan u Solsberiju, rekao je bivši ambasador Toni Brenton,“ preneli su britanski mediji.

Drugi bivši britanski savetnik za spoljne poslove je tvrdio da je zbog gorkih razmirica EU sa Britanijom oko Bregzita “Kremlj iskoristio nedostatak britanskih saveznika kod SAD i EU, i njihovu nemogućnost da mnogo toga učine po pitanju slučaja Skripalj.“

Ova logika ukazivanaja na Rusiju je poremećena. Ali, aspekat njenog pričanja je naizgled nameran efekat upetljavanja Evrope u širi antagonistički odgovor Moskvi.

Sasvim sigurno, naredna diskusija ovde je spekulativna. Ali je vredi izneti.

Prošle nedelje je politička kampanja pod vođstvom SAD-a za upropašćavanje projekta Rusije i EU, “Severni tok 2,“ dobila obnovljeni podsticaj.

Naftovod od 1.200 kilometara, vredan 11 milijardi dolara, se približava završetku sledeće godine.

Ministri spoljnih poslova Poljske, Estonije, Litvanije i Letonije su bili u Vašingtonu kako bi se sastali sa američkim državnim sekretarom Reksom Tilersonom da bi razgovarali o specifičnoj temi Severnog toka 2, i kako bi se on mogao otkazati, preneo je Voice of America.

Poljska i baltičke države zagovaraju američko snabdevanje gasom kako bi zamenili tradicionalni evropski izvor iz Rusije. Ovo pitanje je od velikog strateškog značaja. Američki predsednik Tramp je bio glasan u svojoj podršci evropskim državama da se prebace na američki izvoz gasa, iako bi to evropskim potrošačima bilo mnogo skuplje.

Projekat Severni tok 2 je partnerstvo između ruskog državnog Gazproma i pet privatnih energetskih kompanija iz Britanije, Nemačke, Francuske i Holandije.

Ali, projekat je trpeo zbog političkih posledica oko optužbi protiv Rusije po pitanju Ukrajine, Kirma i navodnog “mešanja“ u američke i evropske izbore.

Nemačka i austrijska vlada čvrsto podržavaju novu gasnu mrežu sa Rusijom. Prošle nedelje je austrijski predsednik Sebastijan Kurc bio u Moskvi gde se sastao sa Vladimirom Putinom i izrazio svoju podršku za Severni tok 2.

Međutim, pored Poljske i baltičkih država, koje su obeležene žestokom antiruskom ideološkom politikom, postoje i elementi u administraciji EU koji se protive Severnom toku. Kažu da postoji tvrdnja da će da takav aranžman dati preveliku moć Moskvi nad evropskim poslovima. Takvi zagovornici su uglavnom pristalice NATO-a i Vašingtona.

Poenta je u tome da je kampanja potkopavanja partnerstva između Rusije i EU po pitanju gasa došla do obnovljenog podsticaja – kao što se vidi kod delegacije poljskih i baltičkih ministara prošle nedelje u Vašingtonu. Naravno, oni guraju otvorena vrata. Američki državni interesi su se udružili sa ciljem izbacivanja Rusije kao evropskog dobavljača gasa.

Zatim, tajming pokušaja ubistva u Engleskoj, koje je namešteno Rusiji, dolazi u pogodnom trenutku u strateškoj borbi oko evropskog globalnog energetskog tržišta. Izgleda značajno da se pritisak vrši na EU da “čvrsto“ odgovori Moskvi po pitanju navodnog pokušaja ubistva proteranog britanskog špijuna. Zahtevanje “čvrstog“ odgovora može biti ukidanje projekta Severni tok 2.

Ako se to pokaže kao motiv za poslednji pokušaj prekidanja odnosa EU i Rusije, onda se naš fokus za verovatne počinioce prebacuje na sledeće: američke državne agente, koji verovatno sarađuju sa britanskim i istočnoevropskim saučesnicima, koji pokušavaju da ubiju Sergeja Skripalja i njegovu ćerku kako bi odstranili Moskvu.

Webtribune.rs