Parazitska gljiva čaga ubija breze kao kancer – ali u isto vreme isceljuje mnoge ljude i to baš od kancera. Čaga je postala prava senzacija zahvaljujući ruskom nobelovcu Aleksandru Solženjicinu, koji je opisao u svojoj knjizi kako je izlečio rak pomoću brezove gljive. Naučnici su dokazali da se aktivni sastojci čage efikasno bore protiv mnogih bolesti i produžavaju život čoveka.

Zabranjena knjiga

Krajem šezdesetih godina prošlog veka, u Sovjetskom Savezu pojavila se knjiga koju nisu prodavali ni u jednoj knjižari. Ona je kružila u prepisima i čitala se tajno, jer je bila zabranjena od komunističke vlasti. Knjiga se zvala „Odeljenje za rak“ i bila je inspirisana istinitim događajima. Životni prototip glavnog junaka je bio sam autor – Aleksandar Solženjicin, disident, koji je proveo devet godina u sibirskom logoru.

U zatočeništvu Solženjicin se teško razboleo. Lekari su mu dijagnostikovali rak želuca u trećem i četvrtom stadijumu. Zatvorenik je bio operisan, pa je nakon kratkog tretmana pušten iz logora. Njegovo stanje se uskoro pogoršalo, pa je Solženjicin otišao da se leči na Odeljenje za rak medicinskog instituta u Taškentu. Tamo je na njemu sprovedena zračna terapija, ali je pored toga, Solženjicin samostalno pravio za sebe i čaj od čage.

O čudotvornoj gljivi, koja raste na brezama, pisac je saznao od drugih pacijenata Odeljenja za rak. Oni su mu ispričali o ruskom doktoru Sergeju Maslenjikovu, koji je godinama proučavao lekovita svojstva čage.

Lek kneza Monomaha

Doktor Maslenikov je živeo u malom gradu Aleksandrovu blizu Moskve. Tokom mnogih godina on je lečio lokalno stanovništvo i primetio je da među njegovim pacijentima nikad nije bilo obolelih od raka. Maslenjikov je počeo da istražuje navike meštana i otkrio je da oni zbog štednje ne kupuju crni ruski čaj, nego prave napitak od čage.

Čaga je parazitska gljiva koja raste na brezama. Ona bukvalno ubija drvo jer vadi iz njega najvažnije hranljive sastojke. I baš zbog toga čaga postaje pravo „skladište“ za vitamine, minerale i lekovite supstance.

O isceljujućim svojstvima brezove gljive Rusi su znali još u srednjem veku. U rukopisima iz 11. veka se priča o knezu Vladimiru Monomahu, koji je izlečio tumor usana pomoću čage.

Ipak, u srednjem veku lekovita gljiva je bila zaboravljena – sve do 20. veka, kada je doktor Maslenikov počeo da istražuje svojstva čage. Mnogo je eksperimentisao sa čajevima i tinkturama od čage dok nije smislio najefikasniji recept.

Grad Aleksandrov je postao hodočasno mesto za onkološke bolesnike. Pacijenti su dolazili kod doktora Maslenjikova iz celog Sovjetskog Saveza, živeli su u šatorima i čekali u redu danima – samo da bi došli do čudesnog leka.

Mnogi bolesnici su ozdravili, o čemu svedoči ogromna arhiva doktora. Jedan od izlečenih pacijenata je bio i Solženjicin, koji je napisao Maslenjikovu pismo, pa dobio od njega čagu i recept isceljujućeg čaja.

Ruski pisac je posle toga živeo još pola veka i umro je u 90. godini. Za svoje knjige, u kojima je ispričao istinu o životu u logorskom zatočeništvu, Solženjicin je dobio Nobelovu nagradu.

Lekovita svojstva čage

Istraživanja sovjetskih naučnika su pokazala da čaga ima moćno imunomodulirajuće dejstvo. Ona sadrži veliku količinu jakog antioksidansa superoksid-dismutaze, koji štiti organizam od slobodnih radikala i produžava životni vek čoveka.

Dokazano je da čaga poseduje protivupalna, antivirusna i antigljivična svojstva. Ona smanjuje nivo šećera u krvi, stabilizuje pritisak i normalizuje rad kardiovaskularnog sistema. Osim toga brezova gljiva stimuliše peristaltiku i poboljšava funkcionisanje digestivnog trakta.

Čaga takođe efikasno deluje kod kožnih oboljenja, smanjuje bolove u zglobovima i mišićima, poboljšava san i ublažava simptome depresije